Sve nestaje

Život prolazi?

Ne, ja idem s njim.

Život gore, a ja dolje

Ne, zezam se
Pratim

Pratim

Kad smo gore, vrištim
Od sreće

Kad smo dolje, vrištim opet
Tek toliko

Bitno je da mi srce kuca,
da si čujem glas
I da u nikomu i ničemu ne tražim spas
Već da unutar kotača koji se okreće
nađem onu vrstu sreće
Koja očekuje i predviđa

Iza ugla novo iznenađenje,
Novo uzbuđenje
Novi zaokret
zloglasne sudbine

Novo, nešto novo!

Dobro, ne novo
Opet ista stvar

Ali dobro

Ni prvi puta nije bilo loše, zar ne?

Ali ovaj puta, bit će…

Nenadmašno, neopisivo!

Nevjerojatno!

Ma, sretna sam i sad,
ali i čekam

Čekam!

Jer hoće, znam da hoće!
Bit će bolje!

Ako tako odlučim, zar ne?

Kotač se okreće, ne obraća pažnju
na mene

Ako sam u centru, ako volim, ako sam živa,
ako upijam
Doživljaje i okretaje kotača sreće

Dobro mi je

Zadovoljna sam

I imam izbor, skočiti iz centra van,
na rub

Pa neka me nosi, od dubina, ponora do visina
Neka budem sretna i što ga imam
Taj kotač sreće koji mi služi

Da proizvede zadovoljstvo, pa iščekivanje i uzbuđenje
Da zaboravim na vrijeme i sjetim se da…

Volim te!

Volim te svemire, volim te živote,
volim te stvaratelju koji ga stvaraš
i koji se kroz ovaj moj oblik javljaš,
a ja nestajem…

Odlazi vrijeme, odlazi oblik, odlazi i patnja…

I sve, baš sve prestaje…

Sve, baš sve nestaje…