Lakše je držati sve konce u rukama, nego ih prvi puta primiti, onako bezazlene i mlade, dok još ne nose težinu ali ju obećavaju, njome prijete.
Jasno je kao prošlost da će se protekom vremena primati sve većeg tereta.
I ne samo to.
Granat će se i dalje, uplićući se u točno onoliko života koliko mogu podnijeti.
Ta mudrost, vidjeti tako daleko u budućnost, koliko tko može podnijeti, moguća je ako smo jednako daleko zavirili u prošlost, i shvatili kako se sudbine razvijaju.
Ta mudrost nam je jedino od koristi ako smo dovoljno ponizni da predvidimo da neće biti puno drugačije, već samo mrvicu bolje.
I ako nas ne smeta biti mrvica koja bez popratnih fanfara vuče popriličnu težinu.
Spirit of Tara 